LifeStyle Naš odabir

Nedelja je dan za palačinke…

Nedelja je dan za palačinke

Otkrivamo poreklo recepta, ali i same reči

Nama je nedelja dan za palačinke. Okupi se porodica, pa jedno okreće, drugo maže. Volimo ih sa džemom, kremom, šećerom i orasima, a sjajne su i kad se dodaju voće i plazma. Neki obožavaju i slanu verziju palačinki, imamo zapečene u rerni, flambirane, pohovane… I dok želimo da smažemu neku od ovih poslastica, da li ste se ikada, između zalogaja, zapitali kada su i kako nastale palačinke.

I u njihovom slučaju, sve je krenulo od Rimljana. Oni su pekli mešavinu mleka, brašna, jaja i začina i nazivali je “Alita Dolcia” (nešto slatko). A bilo je to “nešto između” palačinki, omleta i pogačica.

Važno poglavlje u njihovoj istoriji napisano je u srednjovekovnoj Evropi. Sastojci su bili brašno, kukuruz, krompir, pečene su na kamenju, ognjištu, da bi tek na kraju došao tučani tiganj u koji se samo sipa ulje, a posle pečenja dobro obriše bez upotrebe vode.

Palačinke kakve danas znamo smislio je kuvar pape Gelacija Prvog kad je 2. januara 492. godine u Vatikan došlo toliko hodočasnika da je ponestalo hrane, a našlo se samo jaja i brašna. Novootkrivena poslastica osvojila je Evropu, a za Novu godinu veselo društvo često se takmiči u uspešnom okretanju palačinki u tiganju.

Pixabay

Napoleonu su palačinke bile važne za proricanje ishoda bitke. Ako bi mu koja ispala, osvajač je kretao u boj pun strepnje. Kad je, pekući palačinke pred Moskvom, uspešno okrenuo četiri, a peta mu je pala na pod, posle poraza je mračno rekao: “To je ona peta palačinka!”.

Poznavaoci jezika kažu da je sama reč palačinka nastala od mavarske reči palacsinta (čita se palačinta), a ova iz rumunske placinta, što je došlo iz latinskog placenta, od grčkog plak, genitiv plakos, u značenju “ploča”.

Od reči palačinka dobili smo i nekoliko izvedenica. Palačinkarnica je radnja u kojoj se pripremaju i prodaju palačinke a palačinkaš je onaj koji voli da ih jede. A to smo i mi.